Cepkani blagi i ljuti ajvar, džem od šipurka i od šljive požegače proizvodi su koje prave zaposlene u Lebanu, a koji se prodaju u onlajn šopu Radanske ruže i u prodavnicama širom Srbije.
Njihove kolege iz socijalnog preduzeća Countryside retreat iz Severne Makedonije na ranču spašenih životinja nude smeštaj, vegetarijansku i vegansku hranu, pristupačne sadržaje, bazen i hipoterapiju u radu sa ljudima sa invaliditetom, dok mađioničar Kristian iz udruženja Srekotvorci iz Skoplja kroz predstave o zaštiti životne okoline i mentalnog zdravlja edukuje decu i roditelje.
Related posts
Ukupno šest ideja podržano je u programu „SEME inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju”.
Reč je o razvijenim socijalnim preduzećima i onima u početnoj fazi razvoja ili osnivanja, koja posluju odgovorno i imaju cilj da postignu društveni ili ekološki uticaj.
U kategoriji pokretača su Zelene veštice, društveno preduzeće koje je nastalo kroz misiju dve žene iz Kumanova, a sa ciljem proizvodnje eko-hrane i edukacije ljudi za holistički način života, uz poštovanje pravila permakulturnog uzgoja.
Tu je i udruženje sa ekološkom misijom za zelene projekte Ignea, u kojem se proizvodi organska kozmetika od biljnih sastojaka, kao i Centar za socijalnu integraciju i osnaživanje – SIEC, čiji dizajneri su razvijali proizvod – ranac, koje će praviti pripadnici manjinskih grupa u Skoplju.
Ovaj projekat je deo programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, finansiranog od strane Evropske unije, kroz Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Republike Srbije.
Na završnoj konferenciji rečeno je da je socijalna ekonomija motivisana zajednicom, a ne kapitalom, kao i da ona doprinosi poboljšanju života osetljivih, teže zapošljivih grupa, primenjuje ekološki osvešćene i održive prakse i neguje solidarnost.
Istaknuto je da je pomak vidljiv i da institucije obe države pokazuju interesovanje da podrže razvoj socijalne ekonomije. Pokrenuta je i regionalna deklaracija o socijalnoj ekonomiji.
U Srbiji postoji svega 20 socijalnih preduzeća, što je izuzetno mali broj, dok u Severnoj Makedoniji trenutno ne postoji takav registar.
U intervjuu za Priče sa dušom Predrag Stošić, direktor socijalnog preduzeća Radanska ruža, izjavio je da sve zaposlene žene pripadaju marginalizovanim grupama stanovništva (žene sa invaliditetom, samohrane majke, žene koje su pretrpele nasilje) i da mnoge od njih žive u planinskim selima opštine Lebane.
„Osmeh smo im vratili na lice zato što su ovo preduzeće videle kao svoj novi dom, koji im pruža ne samo ekonomsku sigurnost, već socijalno uključivanje u zajednicu“, rekao je Stošić.
Radanska ruža je nastala u novembru 2015. godine i tada su od 5 zaposlenih 4 bile žene iz marginalizovanih grupa stanovništva.
Preduzeće danas ima 25 zaposlenih, od toga 22 žene, a godišnje, između ostalog, proizvedu više od 50 tona organske paprike, paradajza i patlidžana.
„Najveći uspeh preduzeća desio se 2019. godine, kada smo pokrenuli primarnu proizvodnju i proizvodnju gotovih organskih proizvoda. Od 2020. imamo svoju organsku sirovinu i oko 5 hektara organskih njiva u kolektivnoj sertifikaciji. Sada smo među najvećim proizvođačima organske paprike u Srbiji“, rekao je Predrag i dodao da se proizvodi Radanske ruže plasiraju i u Austriju, gde imaju dugoročan ugovor sa firmom Balkan expres.
Na manje od 200 km od Lebana, u prestonici Severne Makedonije Kristian Šopov iz udruženja Srekotvorci (Srećotvorci) došao je na ideju da ispromoviše ekologiju deci i roditeljima preko mađioničarskih trikova. Svestan da se planeta svakodnevno zagađuje, poželeo je, kako kaže, da da svoj doprinos i pokuša to da promeni.
„Nadam se da će moja ideja eko-iluzioniste naići na pozitivan odjek. Otkriću vam jedan deo predstave: uzimam stare novine koje cepam i objašnjavam deci da od tog starog papira može da se napravi novi. Kad deca izgovore čarobnu reč „recikliranje“, novine se ponovo sastave“, kaže.
„Podršku koju dobijamo u projektu SEME inkluzije iskoristićemo za produkciju mađioničarskih predstava na spomenute teme“, rekao je za Priče sa dušom Kristian Šopov, poznati makedonski mađioničar koji je putovanje u mađioničarski svet započeo pre 20 godina, a do sada je obučio više od 50.000 mališana.
Mariju Dudu Dibiaggio povreda noge sprečila je da se vrati u Ameriku, zbog čega je ostala u Severnoj Makedoniji, a tokom perioda oporavka boravila na imanju van grada, u Rankovcu. Tako je nastalo socijalno preduzeće Countryside retreat.
„Mi se bavimo spašavanjem životinja, hipoterapijom i equine terapijom sa konjima, kao i edukacijom u oblasti životne sredine i zaštite životinja. Ovaj projekat je odlična prilika za saradnju između dve države i za upoznavanje drugih socijalnih preduzetnika“, rekla je Marija.
I izrada ranaca u Centru za socijalnu integraciju i osnaživanje – SIEC iz Skoplja privukla je pažnju Priča sa dušom.
Reč je o udruženju i kolektivu dizajnera koji kreiraju urbane modne proizvode upcicling-om (ponovna upotreba starih predmeta, gde se predmeti recikliraju i unapređuju).
Svi učesnici koji su odabrani za učešće u Akademiji socijalne ekonomije imali su priliku da tokom 5 meseci rade sa timom eksperata na unapređenju svog poslovanja i društvene misije.
Zbirna vrednost nagrada iznosi 15.000 evra, a ideje su podržane u rasponu od 2.000 evra za ideje u razvoju i do 3.000 evra za razvijena preduzeća.
Program Akademije socijalne ekonomije realizuje se u okviru projekta „SEME inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju“, koji Trag fondacija sprovodi u partnerstvu sa udruženjenjima ARNO iz Skoplja i Optimist iz Bosilegrada.
Autor teksta: Nenad Blagojević; Fotografi: Saša Đorđević i Jelena Đukić Pejić; Tekst i fotografije je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu izvora i linka ka sajtu www.pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Hvala što poštujete autorska prava.
