Они праве ајвар, шију ранце и гаје органско поврће: Ово су СОЦИЈАЛНА ПРЕДУЗЕЋА за чије племените идеје ће се тек чути
Цепкани благи и љути ајвар, џем од шипурка и од шљиве пожегаче производи су које праве запослене у Лебану, а који се продају у онлајн шопу Раданске руже и у продавницама широм Србије.
Њихове колеге из социјалног предузећа Countryside retreat из Северне Македоније на ранчу спасених животиња нуде смештај, вегетаријанску и веганску храну, приступачне садржаје, базен и хипотерапију у раду са људима са инвалидитетом, док мађионичар Кристијан из удружења Срећотворци из Скопља кроз представе о заштити животне средине и менталног здравља едукује децу и родитеље.
Укупно шест идеја подржано је у програму „СЕМЕ инклузије – социјална предузећа за економски развој и социјалну инклузију”.
Реч је о развијеним социјалним предузећима и онима у почетној фази развоја или оснивања, која послују одговорно и имају циљ да постигну друштвени или еколошки утицај.
У категорији покретача су Зелене вештице, друштвено предузеће које је настало кроз мисију две жене из Куманово, а са циљем производње еко-хране и едукације људи за холистички начин живота, уз поштовање правила пермакултурног узгоја.
Ту је и удружење са еколошком мисијом за зелене пројекте Игнеа, у којем се производи органска козметика од биљних састојака, као и Центар за социјалну интеграцију и оснаживање – SIEC, чији дизајнери су развијали производ – ранац, које ће правити припадници мањинских група у Скопљу.
Овај пројекат је део програма прекограничне сарадње Србије и Северне Македоније, финансираног од стране Европске уније, кроз Сектор за уговорење и финансирање програма из средстава ЕУ Министарства финансија Републике Србије.
На завршној конференцији речено је да је социјална економија мотивисана заједницом, а не капиталом, као и да она доприноси побољшању живота осетљивих, теже запошљивих група, примењује еколошки освећене и одрживе праксе и негује солидарност.
Истакнуто је да је помак видљив и да институције обе државе показују интересовање да подрже развој социјалне економије. Покренута је и регионална декларација о социјалној економији.
У Србији постоји свега 20 социјалних предузећа, што је изузетно мали број, док у Северној Македонији тренутно не постоји такав регистар.
У интервјуу за Прице са душом Предраг Стошић, директор социјалног предузећа Раданска ружа, изјавио је да све запослене жене припадају маргинализованим групама становништва (жене са инвалидитетом, самохране мајке, жене које су претрпеле насиље) и да многе од њих живе у планинским селима општине Лебане.
„Осмех смо им вратили на лице зато што су ово предузеће виделе као свој нови дом, који им пружа не само економску сигурност, већ социјално укључивање у заједницу“, рекао је Стошић.
Раданска ружа је настала у новембру 2015. године и тада су од 5 запослених 4 биле жене из маргинализованих група становништва.
Предузеће данас има 25 запослених, од тога 22 жене, а годишње, између осталог, произведу више од 50 тона органске паприке, парадајза и патлиџана.
„Највећи успех предузећа десио се 2019. године, када смо покренули примарну производњу и производњу готових органских производа. Од 2020. имамо своју органску сировину и око 5 хектара органских њива у колективној сертификацији. Сада смо међу највећим произвођачима органске паприке у Србији“, рекао је Предраг и додао да се производи Раданске руже пласирају и у Аустрију, где имају дугорочан уговор са фирмом Балкан експрес.
На мање од 200 км од Лебана, у престоници Северне Македоније Кристијан Шопов из удружења Срећотворци (Срећотворци) дошао је на идеју да испромовише екологију деци и родитељима преко мађионичарских трикова. Свестан да се планета свакодневно загађује, пожелео је, како каже, да да свој допринос и покуша то да промени.
„Надам се да ће моја идеја еко-илузионисте наићи на позитиван одјек. Открићу вам један део представе: узимам старе новине које цепам и објашњавам деци да од тог старог папира може да се направи нови. Кад деца изговоре чаробну реч „рециклирање“, новине се поново саставе“, каже.
„Подршку коју добијамо у пројекту СЕМЕ инклузије искористићемо за продукцију мађионичарских представа на споменуте теме“, рекао је за Прице са душом Кристијан Шопов, познати македонски мађионичар који је путовање у мађионичарски свет започео пре 20 година, а до сада је обучио више од 50.000 малишана.
Марију Дуду Дибијагио повреда ноге спречила је да се врати у Америку, због чега је остала у Северној Македонији, а током периода опоравка боравила на имању ван града, у Ранковцу. Тако је настало социјално предузеће Countryside retreat.
„Ми се бавимо спашавањем животиња, хипотерапијом и equine терапијом са коњима, као и едукацијом у области животне средине и заштите животиња. Овај пројекат је одлична прилика за сарадњу између две државе и за упознавање других социјалних предузетника“, рекла је Марија.
И израда ранца у Центру за социјалну интеграцију и оснаживање – SIEC из Скопља привукла је пажњу Приче са душом.
Реч је о удружењу и колективу дизајнера који креирају урбане модне производе упцикловањем (поновна употреба старих предмета, где се предмети рециклирају и унапређују).
Сви учесници који су одбрани за учешће у Академији социјалне економије имали су прилику да током 5 месеци раде са тимом експерата на унапређењу свог пословања и друштвене мисије.
Збирна вредност награда износи 15.000 евра, а идеје су подржане у распону од 2.000 евра за идеје у развоју и до 3.000 евра за развијена предузећа.
Програм Академије социјалне економије реализује се у оквиру пројекта „СЕМЕ инклузије – социјална предузећа за економски развој и социјалну инклузију“, који Траг фондација АРНО из Скопља и Оптимист из Босилеграда.
Аутор текста: Ненад Благојевић; Фотографи: Саша Ђорђевић и Јелена Ђукић Пејић; Текст и фотографије је дозвољено пренети на други сајт уз објаву извора и линка ка сајту www.pricesadusom.com и уз потпис фотографа. Хвала што поштујете ауторска права.
